|
Ponovo o istarskim
Vlasima
© Politika
17.1.2002
U "Politici" od 5. januara pročitao sam zanimljiv dopis (R. A, verovatno
Radoja Arsenića) o jednoj etničkoj grupi o kojoj se kod nas malo zna, o
Istrorumunima. O njima je, među prvima u Evropi tada dosta znao Vuk
Karadžić, koji ih pominje u jednom pismu Kopitaru, od 24. septembra
1834, gde za njihov jezik kaže da je: "otprilike kao karavlaški...".
Dopis koji ovde pominjem došao je baš u zgodan čas, dok se u Vašem listu
objavljuje feljton o Cincarima, kojima su Istrorumuni srodni onako kako
su srodni i pravim Rumunima. Istrorumuni su poslednji ostatak još
neasimilovanih Vlaha, koji su, kao tipski stočari slični Cincarima,
pratili Jadransku obalu, držeći se blizine ispaša iskoristivih i tokom
zime, isto kao što su, na drugoj strani Cincari (i njima bliski
meglenski Vlasi) koristili okolinu Soluna i druge nizinske krajeve.
Ovi "zapadni" Vlasi pominju se u starim hrvatskim dokumentima (na primer
u Poljičkom statutu i Statutu grada Krka), a vremenom su se pretopili,
ili u Srbe, ili u Hrvate, zavisno od vere kojoj su pripadali. Njihovog
su porekla neka čisto rumunska prezimena i kod jednih i kod drugih (kod
Hrvata na primer Burčuli, Žužuli, Buljani, Faraguna, Parage, možda i
prezime Ivice Račana); zatim u "poslovenjenom" obliku Krstulovići,
Franulovići. Danas, osim u dopisu pomenute Šušnjevice (ne Sušnjevice,
kako tamo stoji) vlaški govore još dva sela kraj nje, Brdo i delom
Jesenovik, kao i veliko selo Žejane u takozvanoj Ćićariji, koja je po
njima (Ćićima) i dobila ime. Zovu ih, inače, i Ćiribircima, zbog
pozdrava "ći bire" (kojim dobrom). Tipično za njihov govor je prelaženje
glasa "n"u "r" u nekim rečima. Otuda "bire", umesto književnog rumunskog
"bine" za reč "dobro " (kod kučevskih Vlaha "binje", kod Rumuna severno
od Arada čak "binre" što je za neke lingviste dokaz veze istrorumunskog
sa nekim izumrlim panonskim rumunskim govorima). Do pre nekih stotinak
godina, vlaški se još govorilo u Dubašnici i Poljicama na Krku. Otuda su
tamo još toponimi Kornić (Kornet u istočnoj Srbiji u smislu "stena",
"šiljak") ili fintira ("izvor", u stvari "fontana", opet sa prelaskom
glasa "n" u "r"). Možda sam ovaj tekst suviše opteretio detaljima, ali
mi je želja da jednom shvatimo koliko je malo važno koji je narod
stariji a koji mlađi, a "čiste" nacije nema, i dobro je što je nema, jer
ko zna našta bi ličila.
Ljubdrag Šimić Beograd
Source:
- January 17, 2002 - © 2002 https://www.politika.co.yu/
(Politika)
|